Naši krvni sudovi nisu pogodni da obezbede dovoljan i konstantan protok krvi za dijalizu. Mi imamo dve vrste krvnih sudova: vene i arterije. Vene se nalaze neposredno ispod kože i često možemo da ih vidimo golim okom. Mogu biti ubodene prilično lako, ali protok krvi u venama previše je mali za dijalizni tretman.
Kroz arterije krv teče pod većim pritiskom nego kroz vene, ali su one „sakrivene“ mnogo dublje ispod kože, pa ih je zbog toga i mnogo teže ubosti. Pored toga, arterije imaju veoma jak puls i visok pritisak, što nije idealno za dijalizni tretman. Prema tome, potreban nam je poseban krvni sud koji se naziva fistula.
Fistula se formira u toku kratke hirurške intervencije povezivanjem arterije sa venom – zbog toga se naziva „arterijsko-venska“. Fistule se najčešće nalaze na podlaktici. Novonastali krvni sud kombinuje osobine arterija i vena: protok krvi i krvni pritisak viši je nego u veni i ovaj krvni sud ima opipljivo podrhtavanje, slično onom koje možete osetiti kada dodirnete arteriju.
U toku procesa sazrevanja raste prečnik ovog krvnog suda čime se olakšava ubadanje igle, a debljina zida fistule se povećava. Proces „sazrevanja“ obično traje od dve do šest nedelja. Posle sazrevanja fistula se može kanulirati jer omogućava da velika količina krvi poteče kroz vantelesni krvotok, obezbeđujući efikasnu hemodijalizu.