Dijabetes i dobra ishrana

Glavna funkcija ugljenih hidrata je da skladište energiju u telu. Neki ugljeni hidrati, kao oni koji se nalaze u šećeru, brže se apsorbuju, dok drugim, složenijim ugljenim hidratima treba više vremena da se razgrade i oni obezbeđuju energiju tokom dužeg vremenskog perioda. Sva hrana koja sadrži ugljene hidrate (npr. hleb, žitarice, testenine, pirinač, povrće sa skrobom, voće, sokovi i mnogi deserti bez šećera) povećava nivoe glukoze u krvi i zato je važno da pažljivo kontrolišete njihov unos. Pokušajte da jedete na tri sata tokom dana (obroci i užine). Užina pre spavanja (sa proteinima) pomoći će da stabilizujete nivo šećera u krvi tokom noći!

Važno je da kao dijabetičar naučite da prepoznajete koja hrana sadrži ugljene hidrate i da budete u stanju da procenite njihove količine. Time ćete postići da ukupan unos ugljenih hidrata bude uravnotežen sa vašim lekovima i nivoom fizičke aktivnosti. Vaš dijetetičar može da vas nauči sistemu nazvanom „brojanje ugljenih hidrata“ da biste njihov unos držali pod kontrolom.

Da li postoji hrana koju treba da izbegavam?

Važan izvor ugljenih hidrata u našoj ishrani su žitarice i proizvodi na bazi žitarica, kao što su hleb, kolači ili musli. Ako vaši nivoi fosfata to dozvoljavaju, birajte proizvode sa više žitarica (npr. pšenica i raž) zato što će vas visok sadržaj vlakana dobro zasititi, njihova apsorpcija je sporija i sporije podižu nivo šećera u krvi. Male količine zobenih pahuljica su takođe dobar izbor.

Isto važi za sveže povrće, krompir, mahunarke, testeninu, mleko i određeno voće. Svi oni imaju niži „glikemijski indeks“ koji određuje koliko brzo i u kojoj meri hrana podiže nivoe glukoze u krvi. Međutim, imajte na umu da neko veoma slatko voće, kao što je grožđe, ima prilično visok glikemijski indeks.

Iako je nekada običan šećer (saharoza) zabranjivan dijabetičarima, danas se smatra da se povremeno mogu uzimati male količine „pakovanog“ šećera, npr. u obliku čokolade. Zašećerene napitke i hranu sa visokim sadržajem šećera i dalje treba izbegavati zato što se šećer brzo apsorbuje i može prouzrokovati brz porast nivoa glukoze u krvi.

Dijabetes znači da u krvi imate previše šećera. Količinu šećera u krvi normalno kontroliše hormon insulin koji proizvodi pankreas. Tokom varenja veliki broj jela se pretvara u glukozu i ulazi u vaš krvotok. Insulin pomaže da se glukoza izbaci iz krvi i prebaci u ćelije u kojima se koristi kao energija. U slučaju dijabetesa, zbog toga što nema dovoljno insulina ili zato što vaše ćelije ne reaguju na insulin, telo ne može u potpunosti da iskoristi glukozu iz krvotoka. Bez lečenja ovi visoki nivoi šećera u krvi, ili hiperglikemija, mogu dovesti do dijabetičarske kome.

Kao dijabetičar treba da pratite nivo glukoze u krvi korišćenjem aparata za kućno praćenje glukoze u krvi. Ako nemate takav aparat, porazgovarajte sa svojim doktorom o tome. Ovaj jednostavan test će vam uvek pokazati da li su vaši nivoi šećera u krvi u prihvatljivom opsegu. Vaš doktor će obaviti drugi test koji meri prosečan nivo šećera u krvi u periodu od tri meseca. Rezultati će vam pokazati koliko uspevate da kontrolišete svoj dijabetes.

Ponekad sam veoma žedan/na...

Da li znate da nekontrolisani visok nivo glukoze u krvi takođe mogu da povećaju vašu žeđ? Imajte na umu da kao pacijent na dijalizi morate da vodite računa o količinama tečnosti koju pijete. Uzimanje prevelike količine tečnosti dovodi do prekomerne hidracije koja se može negativno odraziti na vašu cirkulaciju. Ako proveravate svoju glukozu i držite je pod kontrolom, to će vam pomoći da regulišete svoju žeđ i unos tečnosti. Vaš dijetetičar će preporučiti odgovarajući unos tečnosti za vaš slučaj.

Da li su mi potrebni dodatni vitamini?

Dobro snabdevanje vitaminima je veoma važno za dijabetičare, jer vitamini mogu da apsorbuju štetne supstance iz krvi. Pogledajte preporuke u brošuri Navika dobre ishrane br. 5 i uzmite vitamine koje vam je preporučio lekar.