Ja sam čovek u četrdesetim godinama sa težnjama i idealima kao i svi drugi iz moje generacije. Ali moj život se razlikuje od života drugih ljudi na jedan veliki način: Ja idem na dijalizu tri puta nedeljno. Kao neko sa hroničnim stanjem, uvek tražim stvari koje mi pružaju zadovoljstvo. Život, kako sam naučio, je dragocen i iskreno cenim svaki srećan trenutak. Ali, iznad svega, veoma sam odlučna osoba sa ciljevima koje težim da dostignem, koliko god da oni predstavljaju izazov. U današnje vreme, moderno je razgovarati o ciljevima. Kako se oni postavljaju i na koji način se dostižu. Neki ljudi čak i učestvuju u časovima obuke o ličnom razvoju, intenzivno čitaju o toj temi ili pitaju specijalistu za savet. Pa, moji dragi pacijenti, lično poznajem najboljeg trenera na svetu kada je u pitanju pretvaranje snova u realnost. Njeno ime je Pisi i ona je veoma motivisana... mačka. U mladosti, ona je postigla sve što je želela da postigne u životu: pronašla je toplo mesto za život, uku- snu hranu za jelo i nekog ko će je voleti. Pisi i ja smo se upoznali pre nekoliko godina I tokom našeg prijateljstva, mnogo puta se na mene odrazilo ono što me je ona naučila o postizanju mojih ciljeva. Da, dragi prijatelji, naučio sam jako puno od svoje mačke.
Inspiracija sa neočekivanih mesta
Neverovatna
Nekada davno, jednog letnjeg dana sa lošim vremenom poput jesenjeg, vraćao sam se kući dok su mi misli lutale. Odjednom, ispred mene se stvorila prljava grudva snega sa velikim sjajnim očima koje su zurile u mene. O, ne, pomislio sam, jadno stvorenje. Tada je počelo da razgovara sa mnom „Mijau“. Kratka pauza. Zatim je ponovo reklo „Mijau“. Da li ste ikada videli da grudva snega mijauče u sred leta? Kladim se da niste. Zaboga, to je bilo malo žensko mače, prljavo i mršavo, koje je lutalo i tražilo društvo. Ona se nije plašila od mene, i, za razliku od bilo koje obične mačke, nije pobegla kada sam se približio. „Šta želiš?“ Iskreno sam pitao. „Mijau“ je bio njen trenutni odgovor. Da li želi hranu, pitao sam se. Ne, ona nije bila gladna, u pitanju je bilo nešto drugo. Nesiguran u to šta da radim, ponovo sam pogledao u njenom pravcu. Izgledala je veoma odlučno i sada sam mogao da vidim da je u bolovima. Što nas dovodi do prve lekcije koju sam naučio od budućeg najboljeg prijatelja: Komunicirajte i zatražite pomoć kada vam je potrebna. Čim sam razumeo njene potrebe, shvatio sam da bi bila šteta da je ostavim tamo. Tako da nisam imao izbora osim da je ponesem kući. Prva stvar koju sam morao da uradim za svog novog, neverovatno prljavog cimera: Lepa topla kupka. I, pošto se od kupanja uglavnom ogladni, nakon toga sam mačetu ponudio činiju toplog mleka. Nakon što je polizala i poslednju kap, zaspala je u mojim rukama i počela da prede. Znala je pravi način za buđenje mojih emocija.
Povezanost
Čim sam razumeo njene potrebe, shvatio sam da bi bila šteta da je ostavim tamo. Tako da nisam imao izbora osim da je ponesem kući. Prva stvar koju sam morao da uradim za svog novog, neverovatno prljavog cimera: Lepa topla kupka. I, pošto se od kupanja uglavnom ogladni, nakon toga sam mačetu ponudio činiju toplog mleka. Nakon što je polizala i poslednju kap, zaspala je u mojim rukama i počela da prede. Znala je pravi način za buđenje mojih emocija.
Sledeće logično pitanje je šta ću da radim sa njom. Pošto je padala kiša, odlučio sam da može da ostane da prespava. Ali sutra ću je pustiti napolje. Zadržati mačku? Nema šanse. Nije mi potreban i ne želim ljubimca, odlučno sam se podsetio. Takva životinja će samo dodati neuredne rese na moje zavese dok radosno oštri svoje kandže. Ona će ukrasiti kauč svojim dlakama i namirisati kuću onim tipičnim mačijim mirisom. Ne, hvala, bez mačke. Oboje smo utonuli u dubok san i ubrzo je svanulo jutro. Kada se probudila, pogledala me je i u njenim očima sam mogao da vidim samo ljubav. Umila se, protegla svoje spretne šape, a zatim je otrčala do frižidera gde je stajala mirno, kao stražar na važnoj svečanosti. Naša sudbina je bila očigledna: ovo je njen novi dom i moram da je zadržim. Podelio sam sa njom dobre vesti, što je ona prihvatila predenjem. Tada sam je odmah nazvao Pisi.
Saradnja
Kao i kod svakog medenog meseca, prvih nekoliko meseci provedenih zajedno su bili prijatni, ali kad god bi se pojavili njeni zubi i kandže, menjalo se i njeno raspoloženje. Bila je veoma nestašna i moj voljeni kauč je postao neupotrebljiv. Nije bilo načina da divlja mačka kao što je Pisi ostane unutra ceo dan, pa sam odlučio da je izvedem napolje i tamo nahranim. U vrtu je mogla da se igra, skače i juri miševe, ili šta god mačke rade, dok je u isto vreme zaštićena od uličnih pasa. Ali samo nakon pola dana napolju, nedavno razmažena mačka je shvatila da joj se više sviđa toplina i udobnost zatvorenog prostora. Naredni dani su bili noćna mora za nju – a i za mene – pošto smo pokušali da pronađemo način da živimo zajedno u harmoniji. Ja sam insistirao da ona pokuša da se privikne na otvoren prostor. Pisi je insistirala da ostane unutra, što mi je pokazala time što se zalepila za tepih na ulaznim vratima. Dakle, nakon što sam joj održao govor o tome da treba da poštuje moje stvari i obuzda svoju ćudljivost, dao sam joj drugu šansu. Na moje iznenađenje, ovog puta se zaista lepo ponašala. Ovde sam naučio svoju drugu lekciju: ne odustaj. Ukoliko ne uspete iz prve, pokušavajte iznova i iznova. Ova situacija me je naučila i lekciju broj tri: Poštuj pravila kuće u kojoj živiš ukoliko želiš da imaš dobar život. Danas je Pisi odrasla mačka i podelili smo toliko divnih trenutaka. Svako u porodici je voli. Ona me je naučila da budem hrabar i uporan, kao i pun poštovanja i hrabar. Takođe me je naučila koliko je važno da volim one oko sebe. Naučio sam da sam sam zadužen za svoj stav, svoje postupke i dostizanje ličnog cilja. Čak i sa hroničnim oboljenjem, moj život i moja sreća su u mojim rukama. Kao što kaže jedna poznata izreka Volta Diznija, „Svi naši snovi mogu da se ostvare ako imamo hrabrosti da ih sledimo“.